Za one koji žele da spoje odmor u srcu prirode i adrenalinske aktivnosti – rafting centar RT je pravi izbor.

Na glavnom putu od Foče (BiH) ka graničnom prelazu Šćepan polje (CG) – na samo par stotina metara pre pomenutog graničnog prelaza, čeka vas više od 80 bungalova okruženih zelenilom i cvećem…

Na prvi pogled pomislićete da ste zalutali u neku botaničku baštu, jorgovani, tuje, ruže, kadife, neveni, muškatle… šire mirise i šarenilo po kampu… na drugi pogled shvatite da i pored mirnoće koje ovo zelenilo unosi u vas, ovaj kamp vrvi od života…

Domaćini kažu da svakodnevno mogu da ugoste oko 250 zaljubljenika u aktivni odmor u prirodi…

Glavni razlog dolaska većine gostiju je, naravno, rafting.

Dok boravimo u kampu, većina gostiju se sprema za rafting… na licu mesta oblače specijalna odela za rafting, cipele, prsluk, kacige a potom sedaju u vozila koja obezbeđuje RT centar i odlaze na početnu tačku raftinga – Brštanovicu. Na polaznoj tački prelaze u čamce i zatim se nekoliko sati spuštaju rekom Tarom do cilja – rafting centra RT.

Sve ovo gore navedeno je uključeno u cenu od 30 eura (i oprema i prevoz i rafting).

Po povratku ih čeka vruća teletina ispod sača…

Oni koji nisu otišli na rafting uglavnom biraju neke druge aktivnosti, domaćini kažu da su najpopularniji quadovi (četvorotočkaši) zatim tu su i izleti u NP Sutjesku, jahanje konja, zip line, a u samom RT centru ima i teren za paintball…

Sve radi kao švajcarski sat, u sezoni imaju više od 60 zaposlenih, kažu mora tako, jer ugostiti svakodnevno 250 ljudi i omogućiti im odmor za pamćenje, nije lako… gosti se smenjuju svaki dan, pored onih koji borave u RT centru više dana, tu je i veliki broj prolaznika, onih koji svraćaju samo na rafting, porodični ručak ili jednostavno na piće…

Zatvoren restoran ili otvoreni, sa ognjištem gde se peče roštilj ili riba pred vama, krovna terasa, letnja terasa, bašta za sedenje… sve je na raspolaganju gostima, a domaćini kažu da će u novu sezonu 2021 ući i sa velikim bazenom sa toplom vodom.

Zavirili smo i u smeštaj. Gotovo svi bungalovi su sa sopstvenim kupatilom, domaćini kažu da su napravili i par bungalova bez kupatila, koji koriste zajedničke toalete sa toplom vodom i koje najviše traže stranci. Njima je to zanimljivo i autentično.

Domaći gosti uglavnom biraju komfort i superior bungalove, a tu je i nekoliko vikendica apartmanskog tipa, sa dnevnim boravkom, kuhinjom i sobom…

Ono što smo primetili da gosti naročito hvale je hrana i ljubaznost osoblja… i ako dnevno kroz kamp prođe stotinu gostiju, osoblje je nasmejano i spremno za šalu, a domaći uštipci, kajmak i džem od višnje ostaje urezan u nepce mesecima posle…

I za kraj da naglasimo da je logo Rafting centra RT – ko jednom dođe, uvek se vraća – pun pogodak, jer znamo da mi sigurno hoćemo…

Posetite i stranu o njima na našem sajtu ovde.

Dugo smo razmišljali kako na najbolji način da Vam prikažemo tvrđavu Maglič, ovo predivno, velom tajni, često maglom skriveno mesto. Po njoj je kažu i dobio ime – Maglič.

Ovo drugo ime, Jerinin grad, po legendi da ga je podigla Jerina, žena Đurđa Brankovića, ali znajući da je podignut dva veka ranije, ovo ostaje samo legenda.

Ali tu legende ne prestaju…

Dolina jorgovana, kako zovu predeo oko tvrđave, u proleće i dalje dobija plavu i belu boju, cvetalih jorgovana. Kako i sve ostalo, tako su i za njih vezana dva predanja, po jednom zasadili su ih podanici Uroša Prvog, da za svoju ženu upriliči predele kao one iz kojih potiče, a po drugoj nama zanimljivijoj zasadio ih je njihov sin Milutin, za svoju treću ženu Simonidu, kći vizantijskog cara Andronika, koja je maloletna dovedena u Maglič i tu čekala brak.

Razvoj srednjevekovne Srbije, pomerio je Maglič u srce držve, pa je samim tim izgubio na značaju, jer više nije bio utvrđenje za odbranu. Ono što se zna je da je tvrđavu dogradio arhiepiskop Danilo II u 14. veku. Arhiepiskop Danilo II je u okviru postojećeg utvrđenja, sazidao palatu, kelije i crkvu Svetog Đorđa. Danilo II je bio poznati biograf srpskih srednjovekovnih vladara i u Magliču je osnovao monašku školu.

Nema preciznih informacija kada je tvrđava dospela u turske ruke, ali se zna da je priključen Otomanskoj imperiji kada i cela srpska despotovina. Turskim osvajanjima Maglič postaje sedište magličke nahije.

Tokom borbi ustanici su oslobodili Maglič 1683. godine, a nakon propasti ustanka i vraćanja turske posade, polako biva zaboravljen i prepušten zubu vremena.

Ukoliko smo uspeli da Vam zagolicamo maštu, ukoliko želite da posetite Maglič, on se nalazi u Ibarskoj klisuri, dvadesetak kilometara južno od Kraljeva ka Raškoj. Smešten je na vrhu brda, oko koga Ibar pravi oštru okuku čime podnožje brda okružuje sa tri strane. Utvrđenje se uzdiže nekih stotinak metara od dna klisure. Tvrđava Maglić se sastojala od sedam kula i donžon kule, spojene bedemima debljine 2 metra, raspoređenih u pravougaoni oblik.

Crkva Svetog Đorđa koja se nalazila u središnjem delu tvrđave, predstavljala je manji hram izdužene osnove i neuobičajene visine – više od sedam metara. Njena unutrašnjost je bila živopisana, a pronađeni su i tragovi fresaka. Nažalost, od crkve je ostao samo jedan zid.

Preuzeto sa: obidji.com